Analiza komunikacije parlamentaraca BiH

U prethodnom tekstu „Analiza komunikacije ministara i premijera u BiH na društvenim mrežama“ dotakli smo se digitalne aktivnosti osoba koje vrše najvažnije funkcije u BiH, i vođeni tom analizom na red je došla analiza komunikacije naših predstavnika u Predstavničkom domu i Domu naroda BiH.

U Bosni i Hercegovini preko 42% građana koristi Fejsbuk, od toga je 67% korisnika punoljetno. Prema ovim podacima, u prosječnoj tročlanoj porodici najmanje jedna osoba ima Fejsbuk nalog, a preko 60% korisnika je aktivno, tj. na mreži se zadržava najmanje jedan sat dnevno. Ovi podaci nam jasno govore da se politička utakmica polako seli na „digitalni teren“.

Na „digitalnom terenu“ logično je očekivati i članove Parlamentarne skupštine, čije bi učešće i interakcija na društvenim mrežama trebala biti srazmjerno veća, što nije slučaj kod nas. Parlamentarci u malom udjelu koriste dostupne alate koje im nude društvene mreže. Besplatna promocija, laka i jednostavna komunikacija i 24-časovna dostupnost su samo neke prednosti, koje su većini naših predstavnika nepoznate, ili na sve moguće načine izbjegavaju ovakvu vrstu komunikacije.

Očekivano je da izabrani predstavnici predstavljaju interese građana. Kako bi ih na pravi način predstavljali trebali bi se informisati o postojećim problemima. Jedan od najboljih načina da se informišu su društvene mreže. Kako informacije uglavnom dobijaju od užeg stranačkog rukovodstva, dio informacija im stigne službenim putem i slično, ostaje velika praznina, jer parlamentarca nije izabralo uže rukovodstvo, već birači koji mahom nisu članovi političkih partija. U ovom slučaju, usljed digitalne neaktivnosti parlamentaraca, građani ostaju uskraćeni da daju inicijativu, postave pitanje, ukažu na propust, pa čak i da pohvale rad svojih predstavnika.

Zašto je to tako? Predstavnici su često pored digitalne neaktivnosti, neaktivni i u samom parlamentarnom životu. Zbog toga zapuštaju društvene mreže, a nerijetko ostanu bez novog mandata. Građani vrlo lako prepoznaju rad poslanika. Da bi izbjegli svojevrsno „brukanje“ većina parlamentaraca se ne pojavljuje na društvenim mrežama, na televiziji, ne daju izjave, ne uzimaju riječ u skupštini i slično. Pored njihovog realnog, i virtuelni parlamentarni život im je prazan. To je jedan od najčešćih razloga zašto ne koriste društvene mreže.

Naravno, postoje poslanici koji vode veoma aktivan parlamentarni život. Oni vrše razne dužnosti i puni su inicijativa. Često učestvuju u diskusijama, pojavljuju se na televiziji, imaju pun potencijal, ali ga takođe ne kanališu kroz društvene mreže. Ovi poslanici bi mogli za kratak period postati „omiljeni“ i vidljivi u virtuelnom svijetu, samo kad bi dio energije prenijeli i na društvene mreže.

Sam izlazak u digitalnu javnost je bitan, pošto se na Fejsbuku nalazi većina korisnika koji ne prate klasične komunikacione kanale. To su najčešće mladi ljudi kojih na mrežama ima preko 70%. Oni su uglavnom apstinenti koji ne izlaze na izbore, a koji bi se mogli lako zainteresovati.

Cilj političara je da ostvari komunikaciju sa biračem, jer teško da će birač prići vama – posebno ako ne zna da postojite!

Ova analiza potvrđuje stav da mali broj parlamentaraca aktivno koristi Fejsbuk. Od 42 poslanika i 15 delegata u Parlamentarnoj skupštini BiH, samo njih 9 svakodnevnu komunikaciju sa biračima zasniva preko lične Fejsbuk stranice. Ostalih 48 parlamentaraca ne praktikuje ovaj vid komunikacije.

Samo 9 parlamentaraca ili 15,7% aktivno koristi Fejsbuk u kontaktu sa biračima.

Govoreći u procentima 43,8% parlamentaraca je prisutno na Fejsbuku, dok je njih 56,2% u potpunoj izolaciji od društvenih mreža. Većina poslanika (njih 28,7%) društvene mreže ne koristi u svrhu političke promocije ili aktivnosti vezane uz funkcije koje obavljaju. Samo 9 parlamentaraca, ili u procentima njih 15,7%, aktivno koristi Fejsbuk u kontaktu sa biračima. Svaki građanin ih može kontaktirati, a na njihov odgovor čeka u prosjeku 2 do 3 sata.

Redovne objave upućene biračima i odgovori na postavljena pitanja i komentare prednosti su koje ovih 9 parlamentaraca odvajaju od ostalih. Ono što nedostaje našim parlamentarcima jeste inovativnije prestavljanje podataka kroz grafikone, manji udio teksta a veći udio animiranog i video sadržaja, ali i „prenosi uživo“. Alatku prenosa uživo (live streaming-a) parlamentarci ne koriste. Preko nje bi interakcija dobila viši nivo, odnosno „oči u oči“. Građani bi direkno u komentaru mogli da postave pitanja, a poslanik bi ih čitao i odmah davao odgovor. Ovakav model komunikacije je u zadnje vrijeme dosta zastupljen u susjednim državama Srbiji i Hrvatskoj. Često smo u prilici da gledamo Ivana Pernara ili Boška Obradovića u živom prenosu, kako građanima bez ikakvih problema odgovaraju na postavljena pitanja. Sve ovo o

ogućava građanma da neposredno učestvuju u diskusiji i da je vode u željenom pravcu!

Sa druge strane, treba pomenuti dva primjera dobrog vođenja Fejsbuk profila, od strane Aleksandre Pandurević i Dušanke Majkić. Ove dvije parlamentarke su u svakodnevnom kontaktu sa svojim „prijateljima“, uzimaju aktivno učešće na Fejsbuku, postavljaju komentare, odgovoraju na upite i sl. Greška koju u interakciji čine tiče se Fejsbuk profila. Profil kao kanal je veoma uzak medij vezan za ograničen broj ljudi. Broj ljudi koji mogu pristupiti ovom sadržaju je limitiran. Svi oni koji se nađu iznad tog broja nemaju priliku da prate sve aktivnosti poslanika. Domet u objavama im je ograničen. Objave se ne mogu sponzorisati, niti pratiti u analitici. Zato prednost trebamo dati Fejsbuk stranici. Ona omogućava širu komunikaciju i niz dodatnih alata koje smo već pomenuli.

Pored izbora najboljeg kanala komunikacije bitno je izabrati i odgovarajuću strategiju. Proaktivno učešće na društvenim mrežama je odavno postalo neophodno i znatno unaprjeđuje demokratiju, samo ga treba iskoristiti na pravi način.